ШТА ЈЕ НАЦИОНАЛНИ ПАРК?
Према Закону о заштити природе национални парк је дефинисан као “подручје са већим бројем разноврсних природних екосистема од националног значаја, истакнутих предеоних одлика и културног наслеђа у коме човек живи усклађено са природом, намењено очувању постојећих природних вредности и ресурса, укупне предеоне, геолошке и биолошке разноврсности, као и задовољењу научних, образовних, духовних, естетских, културних, туристичких, здравствено-рекреативних потреба и осталих активности у складу са начелима заштите природе и одрживог развоја“.
Национални парк Тара Основан: 13. јул 1981 год.
Површина: 24.991,82 ha
Просечна надморска висина: 1.200 м.н.в
Површина: 24.991,82 ha
Просечна надморска висина: 1.200 м.н.в
Разлози за проглашење националним парком:
• Очувани шумски комплекси
• Природна популација Панчићеве оморике
• Велика разоврсност биљног и животињског света
Географски опис и положај
Национални парк Тара покрива највећи део масива планине Таре, која се налази на крајњем западу Србије на самој граници са Босном и Херцеговином, оивичена је лактастим током Дрине измеду Вишеграда и Бајине Баште. Планина Тара припада делу старовлашких планина. Масив Таре сачињавају следеће предеоне целине: Калуђерске баре, Тара, Алушке планине, Црни врх и Звијезда. Површина јој је 183 км2, а дужина 50 км и ширина 22 км. Просечна надморска висина је 1.200 м, а највиши врх Козји рид достиже 1.591 м. Подручје Националног парка Тара се налази између 43о52’ и 44о02’ северне географске ширине и 19о15’ и 19о38’ источне географске дужине.
Границе
Подручје Националног парка Тара заузима највећи део површине масива планине Таре тако да им се југозападне, западне, северозападне и северне границе подударају, источна је повучена више према планини, да би избегла насеља, а јужна граница је условљена административним (општинским) границама тако да се цела површина Националног парка налази на територији општине Бајина Башта.
Према Просторном плану подручје Националног парка налази се на територији општине Бајина Башта у оквиру 10 катастарских општина:
1. Јагоштица 4.315ha
2. Растиште 6.116ha
3. Заовине 6.391ha
4. Коњска река 1.779ha
5. Перућац 985ha
6. Бесеровина 1.631ha
7. Зауглине 701ha
8. Рача 847ha
9. Мала река 1.507ha
10. Солотуша 719ha
Укупно: 24.991ha
Зонирање
Намена површина подручја Националног парка условљена је зонирањем подручја према степенима заштите и то:
• I зона заштите:
Обухвата површину од 3.323,92ha тј.13,35% од укупне површине Националног парка:
- природни резервати
- непокретна културна добра
- природни мемеоријални споменици, споменици природе
• II зона заштите:
Обухвата површину од 8.514,39 ха, тј. 34,07% од укупне површине Националног парка и у њу спадају:
- заштитне шуме око I зоне заштите
- парк-шуме
- огледна поља, научно-истраживачка поља
- семенске састојине
- ловно-узгојни резервати
- ловно-научни резервати
• III зона заштите:
Обухвата 13.153,1 ха, тј. 52,58% од укупне површине Националног парка и то:
- друштвене шуме ван I и II степена заштите и мањи део приватних шума
- пољопривредне површине
- грађевинско подручје туристичких центара: Калудерске баре, Рачанска Шљивовица, Соколина, Митровац, Ослуша, викенд зона Крња Јела-Метаљка, Заовине и Јасиковице засеок села Солотуша.
Шире подручје око граница Националног парка представља његову заштитну зону чија површина износи 37.584 ха.