У организацији Удружења пејзажних архитеката Србије, у Београду је одржана трећа међународна конференција под слоганом „Игралиште као туристичка атракција, место окупљања, урбани елемент, симбол града“. Конференција је окупила стручњаке из Србије, Данске, Турске, Канаде и Португала који су представили савремене концепте и трендове у планирању и дизајну простора за игру.

Циљ скупа био је да се сагледају начини на које се игра може користити као средство за подстицање развоја деце, али и за унапређење квалитета јавног простора, кроз повећање туристичке атрактивности и повезивање заједнице са природом.

Конференција је отворена темом „Да ли захтеви Правилника о безбедности дечијих игралишта ограничавају креативност“ коју је презентовао Зоран Бакић из Министарства привреде Србије, руководилац Радне групе за доношење Правилника о безбедности дечијих игралишта. Ова тема је отворила важну дискусију да ли правилници о безбедности ограничавају креативност. Истакнуто је да решење лежи у иновативном и добром пројектовању, знању и доброј комуникацији између свих који учествују у процесу, са нагласком да је могуће спојити сигурност и оригиналан дизајн игралишта.

Дечија игралишта су анализирана и из перспективе детета, шта је од опреме у јавном простору потребно и занимљиво да би се деца играла, као и са аспекта да ли су природна игралишта (изграђена од комбинације: дрво, камен, вода, биљке) боља опција од типских справа и подлога које свакодневно виђамо на јавним просторима.

Инспирација са конференције посебно је значајна за концепте едукације деце из области заштите природе који се одавно развијају у оквиру Националног парка Тара. Коришћење дечијих игралишта и тематских едукативних стаза као интерактивног начина преноса информација о природи, биљном и животињском свету, значају очувања природних ресурса је све актуелнија.

Испред ЈП ,,Национални парк Тара“ на конференцији је учествовала Мирјана Мијановић Петковић, референт за пејзажно уређења простора, која је тим поводом истакла:

"Драго ми је што сам била део овог догађаја и што се све више говори о значају квалитетног простора за игру деце, како у градовима, тако и у природним подручјима Србије. Многи национални паркови у свету нуде сензорне стазе, дрвене авантуристичке полигоне, еко-игралишта изграђена од природних материјала, где је опрема инспирисана локалном флором и фауном. Док уче о природи, деца се пењу, балансирају, откривају. Игра је начин на који се најмлађи повезују са природом, развијају моторичке способности и стварају свест о важности заштите природе. Примена овог концепта кроз изградњу природног дечијег игралишта у Националном парку Тара или другом заштићеном подручју у Србији има вишеструки значај. Поред едукативне и рекреативне улоге, такво игралиште може постати препознатљива туристичка атракција.“