11. априла обележава се Дан заштите природе Србије, установљен Законом о заштити природе 2009. године, како би се јавности представио значај очувања природне баштине. Овај датум је одабран јер је тог дана 1949. године први пут установљен статус једног подручја као заштићеног природног добра у Србији, а то су водопади у оквиру споменика природе ,,Велика и Мала Рипаљка“, на територији општине Сокобања.

Под заштитом државе налази се површина од око 9,34% територије Србије и више од 20% под еколошком мрежом. Заштићено је 2.633 дивљих врста, богат је генофон дивљих и животињских врста и варијетета који представљају незамењиве ресурсе за развој многих привредних грана.

Србија је један од најзначајнијих центара биодиверзитета у Европи, са бројиним специфичностима и комплексан је задатак да се то богатство очува и заштити. Како је природа на глобалном нивоу под притиском различитих фактора угрожавања, задатак свакога од нас је да је чувамо и штитимо.

У циљу заштите екосистема и доприносу здравља опрашивача, ЈП ,,Национални парк Тара“ подржало је пројекат ,,Мапирање и биомониторинг популације „дивљих“ опрашивача у Србији коришћењем безбедне и неинвазивне методе“.

У наредне 2 године спроводиће се праћење популација пчела на територији Србије. У питању су солитарне пчеле, које живе саме, не праве мед, безопасне су и гнезде се у разним шупљинама. До сада је у Србији забележено преко 700 врста солитарних пчела, о којима се мало зна.

У Србији се користе 3 типа гајених опрашивача – медоносна пчела, бумбар и масон пчеле. Масон пчеле су наше домаће врсте које су много ефикасније од медоносне у опрашивању воћа и другог цвећа које цвета у пролеће – једна женка масон пчеле опраши цветова колико и 120 медоносних пчела. Масон пчеле су активне на нижој температури када воће цвета и када медоносна пчела још не лети. Активне су само у пролеће, а остали део године мирују у чаурама (коконима). Мирољубиве су, безопасне, једноставне за гајење и нису избирљиве у погледу хране.

Без опрашивања нема семена, ни плода. 80% свих биљака опрашују животиње, а међу њима су најзначајније пчеле и лептири. За производњу 75% наше хране заслужни су опрашивачи. Уништавањем станишта, употреба пестицида, загађење и паразити довели су до драстичног смањења бројности свих опрашивача. Зато је потребно да што боље упознамо „дивље“ пчеле и да им помогнемо. Потребно је да сазнамо што више о заступљености и бројности солитарних пчела, што ће нам овај пројекат и омогућити.

Пројекат се бави развојем и тестирањем нове методе за праћење врста које насељавају тзв. „хотеле за пчеле“. Хотел за пчеле је постављен у Јагоштици, а пчеле ће се саме населити, уколико их има у околини. Након његовог постављања, хотел се не дира до јесени, када ће се чистити кокони и прикупљати подаци о опрашивачима.

Пројекат је подржан од стране Центра за промоцију науке.