Има ли краја бахатости појединаца и уништавању Националног парка Тара? Да ли је могуће да неки људи не поседују ни трунку разума и кућног васпитања, да немају поштовања ни према чему? Да ли угрожене и ретке биљне и животињске врсте не могу да буду безбедне ни у првој зони заштите у оквиру једног националног парка.



















