Шумска вегетација се може рашчланити на лишћарске, лишћарско-четинарске и четинарске биљне заједнице. Национални парк Тара је типично шумско подручје у коме доминирају шуме букве, јеле и смрче. Поред њих у Националном парку се налазе и шумске заједнице црног јасена и црног граба, храста сладуна и цера, храста китњака, црног бора. Лишћарско-четинарске и четинарске шуме заузимају највећи део Националног парка. Посебност шумској вегетацији Таре дају шумске заједнице у којима је заступљена оморика.

Ливадске биљне заједнице заузимају велике површине. Ова станишта представљају углавном секундарне творевине, али су врло важне јер у оквиру њих расту ректе врсте биљака. Вегетација Таре специфична је још и по присуству бројних мањих тресетних мочвара и ливадских тресава.

Посебно су значајне биљне заједнице камењара и сипара са великом заступљеношћу ендемичних врста, попут биљних заједница дервентанског различка на кречњачким стенама Дервенте, голоцвенте млечике на стрмим серпентинским камењарима, и др.