Различити шумски екосистеми покривају више од 75% њене укупне површине, односно 15.426,91 ha. Од 40 различитих шумских заједница које се могу наћи у Националном парку најраспрострањенија је мешовита шумска заједница смрче, јеле и букве. Она апсолутно доминира подручјем и заузима преко 80% њене површине.

Најзаступљенија врста дрвећа на подручју парка је јела. Она се ту налази у оптималним условима за свој развој и опстанак.

Природну вредност по којој је Тара препознатљива у целом свету представљају лишћарско-четинарске шуме у којима је један од основних градитеља оморика. Шуме оморике налазе се обично на тешко приступачним и стрмим кречњачким и серпентинским камењарима.

Посебно је интересантна јединствена реликтна шумска заједница Панчићеве оморике на тресави “Црвени поток” на Митровцу.

Шуме Таре надалеко су чувене још и по горостасним стаблима свих врста дрвећа “царевима” Таре.