Veličina slova

A- A A+

ЗАБОРАВИЛИ СТЕ ЛОЗИНКУ?

*

Геологија и геоморфологија

geomorfologija-planina-taraГЕОМОРФОЛОГИЈА
 
Национални парк Тара обухвата највеће делове планина Таре и Звијезде које су природно одвојене клисуром Дервенте. Налази се на источном делу планинаског система Динарских планина. Планина Тара припада делу старовлашких планина. Просечна надморска висина је око 1150 м, а највиши врх у Националном парку је Козји рид (1591м).
 
Према северозападу подручје парка је оивичено до 1000 м дубоким кањоном реке Дрине. Са јужне стране Тара се благо спушта у Креманску котлину, а на источној страни њену границу представља Солотушка река.
 
Укупна површина Таре је 183 км2, дужина 50, а ширина 22км. Масив Таре може се разграничити на две површи: вишу и нижу. Виша површ је просечне надморске висине 1280м. Нижа је просечне надморске висине 1000м и простире се на мањој површини од претходне углавном на подручју Калуђерских Бара.
 
Читаво подручје карактерише мозаик планинских узвишења и површи које су испресецане долинама река и потока (река Рача, Дервента, Бели Рзав, Бруснички поток).
 
Разноврсни геоморфолошки облици карактеришу национални парк од којих су широко заступљени: пећине, увале, вртаче, звекаре, теснаци, кањони, клисуре и др. Најпознатије пећине су Перућачка и Топла пећ. Топла пећ са интересантним пећинским накитом се налази на планини Звезди, а заштићена је и као споменик природе.
 
Национални парк Тара одликује се мноштвом карстних облика, међу којима су најатрактивнији кањони и клисуре. Најимпресивији је кањон реке Дрине, који је засигурно један од највећих и најлепших кањона Европе.

ГЕОЛОГИЈА
 
Подручје Националног парка Тара одликује се великом разноврстношћу у погледу литолошког састава што говори о дугој и бурној геолошкој историји. Изграђено је од магматских, метаморфних и седиментних стена које су стваране од палеозоика до квартара (данашњица). У саставу овог масива учествују: палеозојски и верфенски шкриљци, кречњаци горњег и средњег тријаса, рожњаци и пешчари, серпентинисани перидотити, амфиболити и делувијално-алувијални слојеви.
 
Најстарије стене на Тари потичу још из палеозоика (карбона и перма). Палеозојски шкриљци, пешчари и конгломерати заступљени су на северним и североисточним падинама Таре према Дрини. Преко ових творевина леже верфенски слојеви доњег тријаса.
 
Доњи тријас најчешће је представљен силицијским седиментима. Кречњаци средњег и горњег тријаса покривају највећи део масива Таре и Звезде.
 
Седименти из доба Јуре јављају се на западном делу Таре а представљени су кречњацима и јединицом која припада дијабаз рожњачкој формацији.
 
Серпентински перидотити јављају се на великој површини: у Заовинама (стране левих притока Белог Рзава), у вишим деловима Растишта и на Калуђерским барама где иначе почиње пространа тарско-шарганска-златиборска серпентинска маса.
 
Горњокредни седименти леже трансгресивно преко јурских и тријаских формација градећи Белорзавску синклиналу дужине 35 и ширине 2,5 км.
 
Квартарни седименти алувијално-делувијалне наслаге заступљени су углавном у долинама Дрине и притока.
У СУСРЕТ ПРИРОДИ, Национални Парк ТАРА
ВРХ latinica | ћирилица