Veličina slova

A- A A+

ЗАБОРАВИЛИ СТЕ ЛОЗИНКУ?

*

Културно историјско наслеђе

manastirraca

КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКО НАСЛЕЂЕ
 
На простору Националног парка Тара и околине, налазе се два утврђена непокретна добра (манастир Рача и локалитет „Мраморје“ у Перућцу), која подлежу специјалном режиму заштите. Поред ових добара, на истом простору су и непокретна културна добра која се у служби заштите воде као евидентирана и која би требало да буду заштићена кроз просторни план Националног парка Тара.
 
 
 
 
СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ
 
Манастир Рача
 
Најзаначајнију и најатрактивнију културно-историјску вредност на територији Националног парка Тара представља манастир Рача. Храм Вазнесења Христовог, је смештен у селу Рача, 6 км, западно од Бајине Баште, на обронцима Таре, месту изласка реке Раче из њеног живописног кањона. По предању манастир је у другој половини XIII века подигао краљ Драгутин. У току своје историје манастир је два пута рушен до темеља, да би данашњу физиономију добио 1835. године.
 
Захваљујући свом забитом положају манстир је опостајао (иако је два пута рушен до темеља) и добијао на значају у тешким временима за српски народ. Тако је по паду српске средњовековне државе био центар писмености и преписивачке књижевности негујући познату „Рачанску преписивачку школу“. После Велике сеобе Срба 1690. године калуђери Рачани у Сент Андреји постављају темељ српске азбуке и кљижевности у новом веку. За време Другог светског рата у манастиру је чувано „Мирослављево Јевањђеље“, најстарија српска књига писана у XII веку. Интересантно је поменути да се у овом манстиру службовао Патријарх српски Господин Павле.
 
Унутрашњост манастира украшена је иконама и фрескама, а манастирски иконостас са две иконе Исуса и Богородице, дело Георгија Бакаловића из 1840. године, сматра се једним од најлепших у Србији.
 
Највредније предмете манастирске збирке чине највећим делом рукописи манастирских књига, чувене „Рачанске преписивачке школе“, Србљак из 1761. године, руско издање Јевањђеља из XII века и Војводски барјак Соколске нахије, Хаџи Мелентија Стефановића из Првог српског устанка. Централно место у овој збирци припада Часној трпези (Свети престо), месту на коме су сребренички Турци 1813. године, маскрирали игумана Исајију Троношца и ђакона Игњатију. Од скора део Светих мошти краља Драгутина – монаха Теокриста је изложен у манастиру.
 
Етно-домаћинство на Калуђерским Барама
 
Средином 80-их година XX века, у циљу едукације и презентације традиционалног начина градње и живота на овом простору, Завод за заштиту смоменика културе Краљево и ВУ Тара, извршили су премештање аутентичних традиционалних објеката из села Заовине на локалитет Калуђерске Баре.
 
Формирано је традиционално српско сеоско домаћинство старовлашког типа с краја XIX и почетка XX века. Од укупно девет, опремљених, објеката данас постоје четири објекта што је последица нерешених имовинских односа, немара власника, али и вандалског и несавесног понашања туриста.
 
Национални парк има вољу да санира ову целину, са циљем презентације народног градитељства и традиције овог краја.
 
 
 
ПРОСТОРНЕ КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКЕ ЦЕЛИНЕ

Центар села Растиште – Седаљка

Представља једну од ретких очуваних сеоских целина, која обухвата неколико вредних објеката који датирају с почетка XX века. Најзначајнији су стара кафана, зграда школе, Месне канцеларије, кућа и помоћне зграде у домаћинству Драгана Ђукића. Овој целини припадају и две цркве, стара и нова, посвећене Покрову пресвете Богородице.

 

selorasiste

АРХЕОЛОШКА НАЛАЗИШТА

Локалитет „Мраморје“, Перућац

Локалитет се налази на десној обали Дрине, у близини реке Врело и њеног водопада. Када је проглашена за културно добро, 1968. године, ова некропола бројала је укупно 70 стећака. Споменици су постављани у правилне редове, у правцу запад-исток, а највећи број има облик плоче или ниског сандука, два су облика саркофага са слеменом, типа куће са кровом на две воде. Стећци нису декорисани и немају натписа, најстарији потичу из XIV и XV века. До момента када је ЈП „Национални парк Тара“ преузео бригу о уређењу и одржавању овог локалитета, он је био у запуштеном и неугледном стању, што је допринело пропадању споменика.

Овај локалитет се сврстава у најзначајније и најбоље очуване некрополе у Србији, због чега је и заштићен као споменик културе од изузетног значаја.

 

Локалитет „Грчко гробље – Урошевина“, Растиште

По величини и начину обраде споменика овај локалитет спада у најзначајније. Данас се на некрополи налази око 40 споменика. Од типова заступљени су стећци типа плоче, слеменика и споменика. Такође, на овој некрополи се налазе и два ретка облика стећка: двоструки слеменик и комбиновани споменик сандук. Мањи број је једноставно украшен мотивима: крста, лука и два мача.

 

Локалитет „Градина“

Смештен је на самом врху брда које доминира клисуром Раче и околином. На њему су пронађени остаци мањег непознатог утврђења, неправилне основе прилагођене терену. Унутар утврђења су пронађени остаци рановизантијске цркве и један гроб. Према налазима, претпоставља се да утврђење датира из 6-7 века.

 

Локалитет „Скит Св. Ђорђа“

Историјски локалитет из периода 16. и 17. века који се налази око 2 км узводно од манастира Рача, на десној обали истоимене речице. На овом месту, при самом уласку у кањон Раче у турским катастарским пописима из 1528/1530. године помиње се манастир на Ланишту. Међутим, у ретким рукописима Рачанске преписивачке школе из 17. века помиње се као „Скит Св. Ђорђа“ у Бањи, због извора термалне воде који се налази у непосредној близини. Касније, за ово крашко врело се усталио назив Лађевац. Археолошка истраживања 2006/2007. године објекта познатог под именом „Скит Св. Ђорђа“ показала су стамбени карактер. Вероватно се ради о двору или манастирском конаку са остацима монашких келија, а претпоставља се да је ово био центар Рачанске преписивачке школе.

 

Локалитет „Солотник – Кулина“

Зaмак Солотник се налази на источној страни Националног парка Тара, на стени поред села Солотуша. Замак је подигао непознати властелин негде у време пада деспотовине у турске руке 1459. и освајања Босне 1466. године. Двор у замку није довршен до краја, нити се стегао креч у бедемима, а Турци су на јуриш освојили замак. Бранитељи су изгинули, побијени или одведени у робље.

Замак има приближно трапезоидну основу димензије 20x30 метара. У југоисточном углу се налази кула кружне основе. Дебљине зидова 1,20–1,70 метара, а на страни окренутој нападачима близу 4 метра. Очувана висина зидова на неким деловима дворца прелази 4 метра. Зидови су грађени од притесаног камена и трпанца у средини, везани кречним малтером. Замак има два улаза, источни и западни. Солотник је могао бити нападнут артиљеријом само са јужне и југо-источне стране, те је прилаз са тих страна штићен ровом уклесаним у стене.

У северо-источном делу дворца се налазила цистерна, за снабдевање водом становника замка Солотник. Њен приближно кружно облик је условила жива стена, зидови цистерне су били премазани глином, у средини се налазио бунар пречника око један метар, изграђен слагањем камених плоча, без употребе везива. Простор између бунара и зида цистерне је био испуњен шљунком. У цистерну се сакупљала кишница, која се пречишћавала, таложила кроз шљунак и сливала у бунар.

 

СПОМЕНИЦИ ИЗ НОБ-а

Меморијални споменик „Борово брдо“

Борово брдо је локалитет у Рачанској Шљивовици, удаљен ок 4км од центра Калуђерских Бара. На овом месту формирана је Прва партизанска Рачанска чета, 03. августа 1941. године. Бројала је 19 људи. Први командир ове јединице био је Душан Јерковић, легендарни комадант Радничког батаљона.

ОСТАЛА НЕПОКРЕТНА КУЛТУРНА ДОБРА:

Споменици културе:

- Вила „Дрина“, Перућац
- Вила у парку, Перућац
- Воденица на реци Врело, Перућац
- Воденице на Солотуши
- Кућа Рада Јелисавчића, Заовине

Археолошка налазишта:

- Локалитет „Грчко гробље“, Растиште
- Локалитет „Борје“, Растиште
- Локалитет „Луке“, Солотуша
- Локалитет „Антонијевића ливада“, Солотуша
- Локалитет „Вигњеви“, Солотуша

У СУСРЕТ ПРИРОДИ, Национални Парк ТАРА
ВРХ latinica | ћирилица