Насеља и људи
Територија Националног парка Тара административно припада општини Бајина Башта (29 049 становника).
У границама Националног парка Тара налазе се насеља са стално насељеним становништвом село Јагоштица, село Растиште, засеок Јасиковице (село Солотуша) и засеок Чокићи (село Рача).
Села на Тари су разбијена брдско планинска села "старовлашког типа" заснована на крчевинама између шумских комплекса. Простиру се на територији Парка од 410 м.н.в до 1000 м.н.в.
Јагоштица и Растиште су села која су целокупном површином у границама Националног парка.
Село Растиште (471 становника ) представља највеће и најраспростањеније село у Парку. Растиште је просторно веома разуђено село у северном делу Парка опкољено са три стране планинама Алушке планине, Црним Врхом и Звездом. Центар села је Седаљка (410 м.н.в) у долини реке Дервенте на самом улазу у Парку.
Село Јагоштица (152 становника )се налази на планини Звезди (простире се од 800 м.н.в -1000 м.н.в), на самој граници са Босном, окружено је са три стране природним резерватима, а са северне и западне стране омеђено је Кањоном Дрине.
Солотуша је смештена на источним обронцима планине Таре и једно је од најстаријих насеља на Тари. Кроз село протиче Солотушка река,а на ширем подручју се налази већи број археолошких локалитета из времена Келта и Римљана. Мањи део овог села засеок Јасиковице је смештено у границама Парка у просторној целини Равна Тара, у близини туристичког центра Калуђерске Баре.
Село Рача је смештено у сливу реке Раче са више засеока на брдима са леве и десне обале.
У заштитној зони Парка на територији општине Бајина Башта налазе се села Перућац (813 становника), Заовине (442 становника ), Бесеровина
(212 становника ), Зауглине (347 становника ), Солотуша (1075 становника). Имања становника ових насеља, шуме и ливаде су углавном у границама Парка.
Поред сталних насеља у Парку су од значаја туристички центри са викенд насељима : Калуђерске Баре, Рачанска Шљивовица, Ослуша, Соколина , Митровац, Крња Јела-Метаљка.
Људи на Тари данас баве се традиционалним планинском пољопривредом и сточарством, експлоатацијом дрвета и сеоским туризмом.
